×
![]()
Наташа Кокић
Незаштићени сведок бр. 2: МММ
стална поставка Музеја науке и технике
Након Незаштићеног сведока бр. 1: Афродизијак оствареног у ритму Фела Кути-Фугази у Музеју афричке
уметности 2019,
Незаштићени сведок бр.
2 враћа се на музејску сцену инспирисан експериментом Лу Рида (Metal Machine Music).
Као што је, снимањем буке, а не „праве музикеˮ Лу Рид изазвао сумњу у устаљену дефиницију музике,
Незаштићени сведок
наставља своју мисију сумњичавог буђења музеја. (Могу ли се музеји икада пробудити?) Ту се сличност Ридове
Музике
металних машина и музеја не завршава. Као и музеј, и Ридов албум поседује ауру – једино под грамофонском
иглом његов
музички преокрет бива чувен, налик оном једино музејском, готово храмовном амбијенту у коме предмет осваја
јединственост
и величанственост. И музеј и Ридова плоча губе тоталитет своје оригиналности дигиталном репродукцијом.
И музеј и Ридова
плоча жртве су шумова у комуникацији: појачајте ли Рида „до даскеˮ, чућете чисту, несносну буку; смањите ли
јачину
звука, чућете „хиљаде зрикаваца како певају оду сунцуˮ (Делибашић). Речју, да чујете Ридов наум, морате се
поставити у
еквилибријум, стање у коме су грамофонска игла, чуло слуха и степен јачине звука у потпуном сагласју. Није
много
другачије ни са музејима: појачате ли њихову тишину „до даскеˮ у ризику сте да чујете много буке ни око
чега; смањите
ли јачину музејске ћутње, можда ће до вас допрети бука и бес понеког кустоса. Као и у случају МММ плоче, да би
музејски
звук био чувен, потребно је успоставити равнотежу, поћи извежбаног очног нерва у посету, уз праве мапе
имагинарних
градова, спремити се на преиспитивање гравитационих таласа, на самоодрживе системе апсурда, на ход по жици
постављеној
између овде и сада и тамо и некада.
Кустоскиње изложбе: Јелена Спаић ( ФЛУ) и Ана Кнежевић (МАУ)
Стручни консултанти: Иван Станић, кустос МНТ, проф. др Милан Попадић (ЦМиХ)
Трајање изложбе: 10 – 30. децембар 2020.